Doli Style

Ovako... ono što je svojstveno svakoj ženi jeste da želi i voli da izgleda lepo, za sebe, za svog muškarca, za prijatelje, roditelje, decu.... za ljude uopšte. Ja OBOŽAVAM da se, kako to naš narod kaže, ''lickam'' :) Verujte mi sama ne umem da se isfeniram. Dva do tri puta nedeljno uživam u frizerskom salonu. Ali ono što ima posebnu draž je odlazak u (kako ja volim da kažem MOJ) kozmetički salon Beauty Angel (iako nije stvarno moj). Vlasnica je jedna predivna žena Jasmina Vesić. U salonu rade dve sestre bliznakinje koje obožavam, do neba i nazad, Danijela i Seka Sladović. Elem, ono što volim, poredtoga što me srede tip top ;) jesu naši razgovori. Nekada su oni i ozbiljni, ali u većini slučajeva pričamo i repričavamo sve i svašta uz kaficu i tu su obaveze salve smeha :) :) :) Biti u tako prijatnom okruženju gde vreme proleti za tren, stvarno mi ulepša dan. Od njih izađem i lepša i veselija :* Hvala im za sve :)

Ako možete sebe da zamislite bez neke osobe, ako vam to ne predstavlja problem, zašto je onda još uvek držite uz sebe? Zašto je vezujete tim nevidljivim lancima? ''Vetar se vezat ne može'' kaže pesma. Ako taj vetar nosi vašu sreću u pogrešnom smeru, ako mrsi vašu dušu na pogrešan način, ako hladi vaše srce... zašto jurite za njim? Zašto jednostavno ne pustite da taj vetar nosi neko drugo lišće, u nekom drugom gradu? Nije stvoren da bude vaš. A vaš vetar, onaj pravi koji će vas podići do neba, kada naiđe lako ćete da poznati. Nežno će vas pomilovati po licu, pustiće neku lepu muziku vašim ušima, uvućiće vam se u kosu i tu će zaspati. Taj vetar čuvajte i nikada ga ne puštajte. Za tim vetrom trčite... jer to je vaš vetar, a vi ste njegovo lišće 

Negujmo svoja osećanja jer ona su ono što nas pokreće. Ona su naše gorivo. Osećanja su tu da nas sete šta nam je važno, kome smo potrebni i ko je nama potreban. U životu je sve lakše uz osmeh, ali taj osmeh treba neko da nam izmami na lice. Osećanja su ta da nas sete ko smo bili juče, ko smo danas i ko ćemo biti sutra.

  Svakom čoveku su potrebni prijatelji da budu tu u dobru i u zlu. Želela bih sa vama da podelim lepu priču o prijateljstvima koja traju više od decenije. Dve ženske osobe koje su veoma bitne i koje zauzimaju posebno mesto u mom srcu i mom životu su moja kuma Ivana i moja najbolja drugarica Vesna. Spojio nas je fakultet :) Ali nije baš sve bilo tako slatko u početku... Ovako počinje naša priča... Sa Vesnom sam relativno brzo našla zajednički jezik, možda zato što smo manje više slične. Posle par ispijenih kafa volela sam sa njom da provodim vreme. Malo po malo prirasla mi je srcu. Volim njene šale, naše priče do kasno u noć, naše male slatke tajne, a i one velike. Vesna je osoba kojoj mogu da poverim sve, koja je uvek tu. Osoba koja mi je na dan mog venčanja oblačila venčanicu i bila u svakoj kriznoj situaciji u mom životu. Takav prijatelj se retko nalazi. Ivana i ja smo dva sveta :) Možda je zato i nisam baš volela (u početku). Mislila sam da je jedna od onih klasičnih štreberki i užasno me je nerviralo što sve zna hehehe... Vremenom smo se zbližile i zahvalna sam UNIVERZUMU na tome. Postala je moja uzdanica, moja desna ruka, osoba koja pomaže bez pitanja... neko kome bezuslovno verujem. Ivana je na dan mog venčanja stajala pored mene, moja PONOSNA KUMA! U veselju smo zajedno, kada je teško tu smo... Njih dve ne bih menjala ni za šta na svetu. Volim ih do neba i nazad i one to znaju. Hvala im za bezgraničnu ljubav i podršku koju mi daju. VOLIM VAS !!! :*

Svako od nas upadne u neko stanje apatije, melanholije, učaure se u neku rutinu.... I ja sam jedna od tih. Dođu mi dani kada nisam ni za šta. Kada samoj sebi smetam. Ali to sam uspela da prevaziđem.
 U jednoj od takvih situacija uhvatim sebe kako čitam sledeće neslove : '' Kako savršeno namazati lak u 12 koraka'', '' Kako u 5 koraka do čiste kuće'', ''Tri trika za savršeno isfeniranu kosu''... Da se razumemo ja u te stvari ne verujem. Lak ne mogu da namažem ni u 112 koraka, kosu ne mogu da isfeniram ni uz pomoć 333 trika (zato i jesam svakodnevni inventar u kozmetičkom i frizerskom salonu) :) Da se ne lažemo ni kuću ne mogu da sredim u 5 koraka. Zato neću pisati o takvim stvarima. Želim samo da kažem da dok čitam te naslove i tekstove osećam se opuštenije, rasterećenije... daju mi neku dozu optimizma i pozitive.
 Ja sam te korake počela bukvalno da primenjujem. Reimo, kažem sebi da u 12 koraka, što u prevodu znači za 12 dana, moram da završim datu stvar. Meni je potrebno puno koraka--vremena da se pokrenem i da uradim ono što želim, a najveći neprijatelj mi je strah od neuspeha.
  Tako sam pre više od 4 meseca počela sa hrono ishranom i uspela. Rekla sam sebi da moram da se aktiviram, i krenula sam na zumbu. I ovo pisanje mi je jeedan id nejvećih strahova, a ujedno i najveća ljubav. Rekla sam sebi, pisaćeš i tačka, pa šta bude neka bude, neka prođe kako prođe. I tako shvatim da su ti koraci moja snaga i moj pokretač. Svakome od nas je potreban određen broj koraka... ne nosim svi isti broj cipela... nekome će trebati manji broj, nekome veći. Bitno je to da istrajemo u svojoj zamisli i želji. Do sledećeg pisanja brojimo korake do sebe i do sreće... :)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.