Doli Style

  Da li i vi imate tu jednu drugaricu još iz detinjstva i ma koliko ljudi prođu kroz vaš život i izađu iz njega TA jedna drugarica uvek ostaje u njemu, uvek je tu? To je ono pravo i iskreno prijateljstvo. Ja sam srećna jer imam takvu drugaricu. Julija i ja smo rođene i odrastale u istoj ulici. Još kao male igrale smo se, sa ostalom decom naravno. Ona je oduvek bila slatka, sa svetlom, uvek dugom kosom, prćastim nosićem... bilo je to bezbrižno vreme. To druženje se produžilo i trajalo tokom cele osnovne škole, ali u srednjoj se nekako prekida. Različite škole, različita društva... Onda nas je ono nesrećno bombardovanje ponovo spojilo. Postale smo bliskije nego ikada. Obožavala sam naše kafenisanje, trač partije... zaljubljivanja, odljubljivanja... Bukvalno smo bile zajedno od trenutka kada se probudimo, pa sve dok ne krenemo na spavanje. Lude žurke, ludi izlasci... sve smo to zajedno prošle.Male tajne, velike tajne... Onda nas je jedna situacija potpuno razdvojila. Nismo pričale punih sedam godina. Ne znam da li sam zbog toga više bila ljuta na nju ili na sebe. Za tih sedam godina svašta se izdešavalo, ali nismo bile jedna pored druge. Tako je valjda moralo biti.Onda dolazi doček 2008.godine. Tu se sve menja, Bogu hvala. Trenutak koji mi je ulepšao celo veče je onda kada smo jedna drugoj čestitale Novu godinu. Sele smo i pričale o svemu i svačemu. I dan danas pamtim Jucine reči: '' Mogle smo nikada da se ne pomirimo. I da se udamo, a da ne odemo jedna kod druge na svadbu. Da dobijemo bebe i da ti ne vidiš moju, a ni ja tvoju. Da se naša deca nikada ne upoznaju''. Te reči mi i dan danas lede krv u žilama. I dok ih ispisujem ruke mi se naježe. U tim rečima ima toliko istine da me ona zapravo boli. Tim rečima mi je rekla sve... Iz tih reči sam pročitala mnogo... da me voli, da nas obe krivi zbog tvrdoglavosti, detinjastog ponašanja, da je bila tužna... Ali hvala Bogu ništa od toga se nije ostvarilo. Nas dve smo nastavile tamo gde smo stale. Nikada nismo pričale o tim ružnim danima. Postale smo jače i sada niko nije mogao da nas razdvoji. Ponovo smo bile Seka Juca i Seka Doli :) Bila je u pravu. Obe smo se udale, ali bile smo jedna drugoj na svadbi i igrale do iznemoglosti. I obe smo dobile prekrasne devojčice koje su se upoznale i koje se igraju :) Zbog svega toga i zbog onog što tek dolazi ona će uvek biti moja Seka Juca i uvek će imati posebno mesto u mom životu. Imam još jednu želju, a to je da naše ćerkice budu prijateljice kao nas dve (možda malo pametnije :)  ). Da i one jednoga dana budu Seka Lena i Seka Mina. Za moju Seka Jucu koju puno volim i ona to zna :* :* :* P.S. Ona me je upoznala sa sadašnjim suprugom i neizmerno joj hvala :)