Doli Style

 Moj izbor za danas je: (nakon generalnog sređivanja cele kuće) :

 Napraviti čokoladni keks (kasnije ću recept i iskustvo podeliti sa vama)

 Počistiti ono što je ostalo.

 Uz kafu i keks odgledati film '' Prljavi ples'' (po ko zna koji put)  

 Započeti čitanje nove knjige, jer sam sinoć završila čitanje ''Tvrđave'' Meše Selimovića. Planiram sada neko lako štivo.

 Pronaći nekoliko novih recepta za slatkiše  

 Prošetati krajem sa svojom princzom i voljenim 

 Završiti učenje započete lekcije khm...

 Posle svega ušuškati se kraj voljenog bića i uz čaj provesti prijatno ostatak večeri što i vama želim. 

 Par dana pre dočeka Nove godine primila sam prvu platu . Rešila sam da je potrošim onako kako se troši prva plata, a kažu ''valja se'' da se potroši na sebe i na druge .

 Rešila sam da napravim spisak i da ne odstupam od njega, jer nekada nekontrolisano trošim.

 Mom vojenom biću, suprugu, rešila sam da kupim lep losion posle brijanja i prelep džemper, za koji provereno znam da mu se baš sviđa .

 Mojoj princezi, ćerkici, brdo igračaka, knjiga, slatkiša... Tu sam se najviše potrudila .

 Mojoj mami lep karmin i ešarpu, ipak je ona dama.

 Mojim sestrama, a imam ih tri (nisu mi rođene, ali kao da jesu) po ešarpu (znam šta koja voli) i dezodorans.

 Za tatu pribor za brijanje i dezodorans.

 Mojim sestričinama i bratanicama, a imam ih sedam, po neku sitnicu jer su male. Uglavnom su to slatkiši, ljubi ih tetka .

 Mom bati parfem, ljubi ga seka .

 Mojoj baki set šoljica za kafu.

 Meni dve knjige i nešto malo šminke.

 Tako je otišla ta prva, nadam se jedna od mnogih, plata . Kada darujemo druge, darujemo i sebe, jer njihova sreća je i naša sreća. Njihov osmeh je naš uspeh. Volite druge, drage ljude uvek obradujte nečim. Nije bitno šta je, bitan je sam gest, znak pažnje.

Odlučila sam da na početku ove godine napišem pismo ''sebi''. Da podsetim sebe da treba da se smejem, da budem zahvalna, srećna... U ovom tekstu neću uopšte pominjati ništa što po meni nije lepo. Samo lepe i srećne stvari... 

 Želela bih da se zahvalim što su moji najmiliji i ja zdravi. Što se volimo svakim danom sve više. Što smo uvek tu kada zatreba.

 Da se zahvalim svim ljudima koji su mi tokom protekle godine izmamili osmeh na lice  (nadam se da sam i ja nekoga usrećila). Da im kažem da sam im beskrajno zahvalna jer su me bodrili i bili uz mene u svakoj situaciji (prepoznaće se oni ).

 Da pohvalim ''sebe'' za sve ono što  sam mislila da ne mogu da ostvarim, a ostvarila sam 

 Da se zahvalim na pruženoj poslovnoj šansi koju ću, nadam se, uspeti da iskoristim i da napredujem. Da zahvalim svim ljudima sa kojima radim i koji mi pomažu i olakšavaju sve ono što treba da naučim.

 Da se zahvalim na svim onim sitnicama koje život znače. Na svim sitnicama koje su me obradovale, koje su mi dale krila...

 Zahvaljujem se na mojoj bratanici , opet sam postala tetka .

 I na kraju zahvaljujem se na bezgraničnoj ljubavi svojim najdražima. Ponosna sam što sam vaša, ponosna sam što ste moji.

 Želim da mi ovo bude podsetnik kada mi bude teško. Kada mi krene suza... Da pročitam i vidim da imam čemu da se radujme, čemu da budem zahvalna...

 Čemu ste zahvalni protekloj godini VI? 

 Nedavno me je dirnuo gest jedne predivne žene i uverio me je da jošuvek ima ljudi koji znaju da cene prave vrednosti i koji umeju da pokažu zahvalnost.

 Ovo je priča o ženi koja me je svojom mirnom i nežnom pojavom fascinirala. Sama činjenica da je umetnik, umetnička duša, porasla je u mojim očima. Nedavno sam imala priliku da uživam u društvu te gospođe i da mi bude čast što sam je upoznala. (Njeno ime ne bih da spominjem, ipak je to nešto lično).

 Radila sam reportažu-prilog u našoj gradskoj galeriji sa umetnicima koji su tu izložili svoja umetnička dela, sa organizatorom te izložbe... onda mi je za oko zapala plava, nežna gospođa koja sa velikim uživanjem posmatra svaku sliku. Raspitala sam se ko je i dobila odgovor da je jedna od izlagača umetničkih dela i pokazali su mi njene sike. Kakva slučajnost to su upravo bile slike koje su meni bile najlepše i koje sam par minuta pre dobijenog odgovora uslikala mobilnim telefonom.

 Prišla sam toj divnoj ženi, predstavila se i pitala je da li bi dala izjavu. Ona je bila zbunjena, što je odmah i sama rekla. Dala mi je iscrpan izveštaj, nije joj bilo teško to što sam postavljala puno pitanja. Njen glas me je opijao. Prosto se videlo da ima dobru dušu, da je dobra osoba. Završili smo sa poslom, uz stisak ruke i jedno '' Hvala'' otišla sam kući.

 Posle nekoliko dana ta divna gospođa mi piše i zahvaljuje mi se što sam baš nju izdvojila iz one mase, što sam se zainteresovala baš za njene slike... i rekla je još da me čeka slika koja je njen poklon meni u znak zahvalnosti. Nisam mogla da verujem da se ONA, jedna velika umetnica, zahvaljuje meni, koja je radila svoj posao, i uz to još mi poklanja njena dela. Bila sam ganuta.

 Pre dva dana na poslu u papirima do ''guše'', zvone telefoni, zakazujemo, otkazujemo, dogovaramo... ulazi divna plava gospođa i nosi veeeliiiikuuuu kutiju. Objašnjava mi da je tu poklon za mene koji je obećala. Osećala sam kako mi srce bije... još jednom mi se zahvalila na svemu i reče da se nada daljoj saradnji. Od siline emocija rekla sam joj: '' HVALA VAM MNOGO. MORAM VAS POLJUBIM''. Zagrlila sam je i poljubila onako kako grlim i ljubim svoju mamu.

 Ona odlazi svojim poslom, ja otvaram kutiju u njoj je PREEELEEEPAAA SLIIIKAAA I DVE PREEEDIIIVNEEE KNJIIIGEEE POEZIJEEE (ona slika i piše), sa prelepim posvetama. Ovom prilikom JA želim NJOJ da se zahvalim zato to mi je pokazala i dokazala da postoje dobri ljudi, da nisu svi ljudi tu da bi nas iskoristili, da još uvek postoji neko ko zna da se obraduje sitnici i da nagradi tu sitnicu. HVALA VAM DRAGA, PREDRAGA GOSPOĐO KUPILI STE ME ZA CEO ŽIVOT !!! 

 Kada se ušuškam pored voljenog bića volimo uz kafu ili čaj da odgledamo filmove koji nam nešto znače, koji nas opuštaju... Neke on gleda zbog mene, neke ja zbog njega :) Ovo su neki od tih filmova:

1. ''PROHUJALO SA VIHOROM''; jer je film za sva vremena. Klasik koji je teško prevazići. Vrhunska gluma, prelepi kostimi, frizure, a nadasve neprevaziđena priča. Film obuhvate sve raskoši koja prelazi iz rata u bedu, siromaštvo... ljubav, mržnju, ljubomoru, rođenje, smrt... Prelepa Skarlet O' Hara koju ne možete da ne volite :)

2. ''LOVE STORY'' (LJUBAVNA PRIČA); jedan od filmova uz koji svaki put plačem. Divna mlada devojka koja prerano ostavlja svoje voljene. Na početku filma već znamo šta nas čeka, ali sve jedno ja plačem. Prava dirljiva ljubavna priča.

3. ''DIRTY DAANCE'' (PRLJAVI PLES); uz ovaj film noge same plešu :) Predivna muzika, prekrasni plesači i prelep Patrick Swayze :)

4. ''GOSPODAR PRSTENOVA''; ovo je jedan od onih filmova koji ja gledam zbog njega :) Malo su mi naporni toliki nastavci, ali je tematika zanimljiva. Bajkovit film saa prelepim predelima, raznim mitskim i ostalim čarobnim bićima. Borba dobra i zla.

5. ''KAD PORASTEM BIĆU KENGUR''; jednostavno, jer umirem od smeha :) :) :)

6. ''BULEVAR REVOLUCIJE''; film obožavam, priča je već viđena, ali lepa... Da se ipak ne lažemo, svako ko me poznaje zna da je ovo moj omiljeni film zbog glavnog glumca, Branislava Lečića... trep, trep ;) :)

7. ''SERENDIPITY'' (IGRA SUDBINE); film koji opušta. Slatka ljubavna priča o dvoje koji se zaljubljuju na prvi pogled i koji puštaju sudbinu da im kaže, kroz samo njima znane znake, da li su stvoreni jedno za drugo. I naravno srećan kraj :)

8. ''FRANCUSKI POLJUBAC''; sjajan film, sjajna priča, sjajna gluma i savršena Meg Ryan. Večita devojčica, Meg Ryan, je u svom punom sjaju. Volim ovaj film jer odmara i opušta. Ljubavna priča sa srećnim krajem :)

9. ''MAMMA MIA!''; mjuzikl koji obožavam :) i genijalna Meryl Streep. Sjajna glumačka ekipa.Sjajna muzika, ABBA. Savršena koreografija i nadasve predivna priča ispričana kroz muziku i igra. Vredi pogledati :)

10. ''LAJANJE NA ZVEZDE''; da se razumemo ja sam ljubitelj domaćih filmova :) Ovaj film sam izdvojila jer me je fascinirala činjenica da u njemu nije izgovorena ni jedna psovka niti bilo koja ružna reč. Sam film nas vodi u prošla vremena, pun je smeha, šale i naravno onih prvih školskih ljubavi :)

11. ''ORKANSKI VISOVI''; sjajna ekranizacija. Knjigu i film u ovom slučaju ne mogu da odvojim. Priča o ljudima koje život menja na različite načine. Ljubav koja ne može da se preboli, ljubav koja boli...

 Nadam se da ćete uživati u čitanju. Svaki savet je dobrodošao :) I ovaj tekst će ići u nastavcima :) 

 Poznata sam kao osoba koja obožava knjige, osoba kojoj je najlakše kupiti poklon :) Obožavam miris knjige. Obožavam kako papir šuška pod mojim prstima, dok nestrpljivo okrećem sledeću stranicu. Volim kada koricu knjige krasi lepa slika... Zato sam odlučila da napravim svoju malu biblioteku upravo ovde :) da vam predstavim knjige koje su na mene ostavile snažan utisak. Rešila sam da ova tema bude u nastavcima. Dakle ovo je prvi deo :)

 1. ''ANA KARENJINA'', LAV N. TOLSTOJ; ova knjiga me je prvenstveno osvojila zbog glavne junakinje (o njoj sam već pisala). Život žene koja zarad ljubavi žrtvuje sve. Žene koja se bori između dve ljubavi; ljubavi prema sinu koja nema cenu i koja je nemerljiva i ljubavi prema voljenom muškarcu. Žena koja je željna pažnje ljubavi i pažnje biva izopštena iz društva, iz života svoga deteta upravo zbog te iste ljubavi, samo zato što želi da voli i da bude voljena. Kraj romana je meni logičan sled događaja jer Ana svoju tragičnu sudbinu nikako nije mogla da izbegne. Jednako jaka i u ljubavi i u smrti.

2. ''SLIKA DORIJANA GREJA'', O. VAJLD; znam da mnogi nisu poštovaoci ovog Vajldovog dela, ali mene je privukla ta konstantna veza između mladosti i starosti, života i smrti. Ta neodoljiva želja da se ostane mlad, ne pitajući za cenu. Opčinio me je lik Dorijana Greja na platnu i on van platna. ON koji stari i onaj ''drugi'' ON koji je večno mlad i lep, poželjan. To je suština njegovog života. On se toliko boji starosti, koja je neminovna svakom od nas, i toliko se boji da izgubi tu svoju lepotu, da sliku nikaada nije gledao. Ona je starila i patila umesto njega. Njegova slabost kada vidi sliku tera ga na uništenje iste, i istog trenutka kada je slika uništena ON van platna počinje da stari. Mene je ovo asociralo na to da možemo izgledati najsrećnije, najlepše... bili mladi, bili stari... to spolja nije važno, računa se samo ono iznutra... duša čoveka. Ako ti je duša lepa i čista ne može te ni jedna bora naružiti.

3. ''SVE KNJIGE GIJOMA MUSOA''; ovaj fracuski pisac bestselera sa takvom preciznošću meša triler, misteriju, dramu i ljubav. Njegove knjige bukvalno vas do samog kraja drže u neizvesnosti. Ne mogu da izdvojim ni jednu, sve su mi prirasle k srcu :)

4. ''NAJLEPŠA SRPSKA LJUBAVNA PISMA''; knjiga koja se čita u jednom dahu. Mene podseća na dnevnik. Sadrži ljubavna pisma najvećih umova i velikana Srbije... Najtoplija preporuka s moje strane.

5. ''SPLETKARENJE SA SOPSTVENOM DUŠOM'',MARIJA JOVANOVIĆ; kjniga koja liči na filozofska dela, jer je Marija kroz filozofiju protkala ljubav i razočarenje na jenom mestu.

6. ''KAO DA SE NIŠTA NIJE DOGODILO'', MARIJA JOVANOVIĆ; opet knjiga iste autorke :) Ovo je klasičan ljubić,tužna ljubavna priča. Priča o odanosti i izdaji, o ljubavi i mržnji i priča o jednoj najvećoj čovekovoj vrlini... o praštanju. Knjiga koja nas podseća da se sve događa sa nekim razlogom, i lepo i ružno. Da nas seti da ne zaboravimo drage ljude i da izdaju i bol treba oprostiti, jer ljudski je grešiti, ali ljudski je i praštati.

7. ''DNEVNIK JEDNE ALAPAČE'', DUBRAVKA, ALIJAS DUDA ALAPAČA; kolumnistkinja u časopisu ''Lepota i zdravlje'', svoju kolumnu pretočila je u knjigu. U knjizi je opisana obična, prosečna žena sa svim onim situacijama koje i mi prolazimo u realnom životu. Knjiga koja je tu da vam izmami osmeh :)

8. ''TVRĐAVA'', MEŠA SELIMOVIĆ; zato što predstavlja sve ono što jeste i sve ono što jesmo. Čoveka koga je rat zauvek obeležio, čoveka koji traži ljubav i na kraju čoveka koji ne ume da se izbori.

9. ''KAD SU CVETALE TIKVE'', D.M.; knjiga zbog koje sam plakala. Opisuje neko prošlo vreme, vreme naših roditelja. Onda kada je sve bilo drugačije. Život porodice koja se polako gasi i koja gubi sve što ima. Pričana u prvom licu, knjiga je spomenik jednom vremenu i ljubavi brata prema sestri.

10. ''SVI ROMANI ISIDORE BJELICE''; kratko i jasno, zato što je žena carica, zato što piše srcem i ruši sve tabue...

 Nadam se da vam se ova moja mala biblioteka dopala :) Ovo je prvi deo, uskoro slede nastavci ;) Volela bih da čujem vaše mišljenje :) 

 Pravi se retrospektiva. Šta je sve ono što je obeližilo ovu, na izmaku, 2016. godinu? Da li bi bez ružnih trenutaka, lepi trenuci bili manje lepi? Da li smo sami odgovorni za svoju sreću i svoje lepe dane? I još mnogo, mnogo pitanja... Planova koje smo uspeli da sprovedemo u delo, i onih koji su nam propali... Malih i velikih želja...

 Smatram da svemir sve postavlja na svoje mesto baš onako kako treba. Život bi bio fantastičan da ne postoje ružni trenuci, ali da li bi smo onda  znali da cenimo lepe trenutke? U ovoj godini imala sam i lepe i one manje lepe trenutke. Ako se osvrnem moji lepi trenuci preovladavaju. Promenila sam se iz korena. Ponosna sam na sebe. Proširila sam vidike. Promenila način ishrane. To je prva i velika promena. Hrono ishrana mi je pomogla da posle trudnoće dovedem svoje telo do savršenstva, i još uvek sam na istoj ishrani jer je fantastična u svakom pogledu. Posvetila sam se zdravom životu u koji sam uključila i zumbu, koja mi prija zbog ritma, muzike, igre... i super društva :) Prelepi događaji uključuju i tri prelepe svadbe meni mnogooooo bliskih i drakih ljudi. Rođenje prelepih bebica u mom najbližem okruženju, koje obožavam :) Povratak na velika vrata što se tiče učenja i studija. Ove godine je moja mezimica, moja princezica, moja ćerkica napunila 2 godine :) :* Ove godine smo moja ljubav i ja proslavili 4 godine braka :* Prijateljstva koja traju godinama samo su se još više produbila i znam da su za sva vremena.

 Počela sam da radim. Posao koji me je u potpunosti ispunio. Koji mi je doneo mnogo novih poznanstava, veliki broj ljudi (za koje još ne mogu reći prijatelji) sa kojima volim da provodim vreme. Posao zbog koga mi nije teško da ustanem u 06h, da se šminkam i sređujem i sa osmehom uđem u prostoriju :)

 Uspela sam da donekle sprovedem u delo plan organizacije. Našla sam više vremena za sebe, za čitanje, za uživanje, odmaranje... Za gledanje omiljenih serija i filmova. Za grljenje i ljubljenje sa voljenom osobom. Za uživanje sa porodicom. Uspela sam da svoje dane bojim bojama koje ja želim :)

 Tu su i par ružnih trenutaka, na žalost. Svađa sa dugogodišnjom drugaricom, koja se hvala Bogu završila pomirenjem i još većim dokazom prijateljstva. U ružne trenutke ubrajam sve one sitnice zbog kojih sam se nervirala (sa razlogom ili bez razloga), zbog kojih sam plakala... I jedna za sada najružnija i najtužnija je ta da je meni draga, predraga osoba završila u bolnici (i još uvek je tamo). Nadam se da će pre kraja ove godine izaći živa i zdrava, vesela kao i pre.

 To je neka rekapitulacija ove godine. Nadam se da će do kraja iste biti više lepih trenutaka. I moja NAJVEĆA ŽELJA je ta da moji najmiliji budu živi, zdravi i srećni. I da osoba kojoj je trenutno loše što pre ozdravi i da budemo svi zajedno.

 Ovaj dnevnik posvećujem svim ljudima koji prelistavaju događaje iz ove godine. Želim vam da na broju imate više onih lepih trenutaka :) :* 

 Ovih dana gledam neke stare fotografije i sećam se starih dana. Sećam se kako sam sa nestrpljenjem i sa najvećim žarom birala čestitke koje ću poslati dragim ljudima za novogodišnje i božićne praznike. Na tim razglednicama sve je bilo idilično. Vesela deca oko jelke, deca oko poklona, kućica okićena snegom... sve je odisalo nekom idilom i činilo je da se i ja baš tako osećam. Kako sam samo pažljivo pisala te nežne reči, pazeći na svako slovo, da svako bude što lepše i što čitkije. Volela sam razglednice na kojima dominiraju devojčice, što je i razumljivo :) Uvek sam se pitala kako se ta devojčica baš tako slikala, jer u ''mom svetu'' one su bile stvarne isto koliko i njihova sreća i osmesi. Zamišljala sam kako čestitka stiže u prave ruke, kako je dotična osoba vadi iz koverte i oduševljenje na licu kada vidi kako sam lepu čestitku izabrala. Kako se smeška dok čita, kako drugima čita šta sam pisala, kako priča i prepričava svoju ushićenost...

Sa istim žarom sam i ja čekala čestitku pisanu i biranu baš za mene. Koverat bih dugo držala u rukama i zamišljala kakva me sreća čeka unutra. Polako bih otvarala, da slučajno ne iscepam drag papir. Osmeh koji iskrivi celo lice samo se razvuče, i ja dugo, dugo gledam u tu predivnu sliku i opet zamišljam kako se baš tako slikala ta devojčica. Iznova i iznova bih čitala ispisane redove. Zamišljala dotičnu osobu kako ih piše. Upijala svaku čar i svaku draž, ne ostavljajući ništa za kasnije, jer Nova godina je pobogu ljudi. Probudite se i budite veseli baš kao devojcica sa razglednice. Okitite kuću i dvorište baš kao na razglednici, darujte najmilije...

I sada, u ovoj elektronskoj eri, nedostaju mi te razglednice, tih par redaka rukom ispisanih da mi ogreju dušu. 

 Stigao nam je i decembar sa svim svojim čarima. Kao prvo ja obožavam zimu i sneg, što će mnogi smatrati čudnim. Volim sve ono što nam donosi zima. Crvene noseve, hladne ruke, kape, šalove, rukavice... Volim kada hladne ruke ugrejem šoljom tople kafe ili čaja. Kada crven nos ugrejem tako što uronim njim u knjigu koja me odnese. Volim kako u decembru sve miriše na radost i praznično raspoloženje. Volim kako sija moj grad, kako počinje da živi jedan sasvim novi život. Volim okićene ulice, prolaznike koji žure, sneg koji stidljivo počinje da pada.

A ja.... ja se u decembru pretvorim u velikog plišanog medu koji se svemu raduje, kao malo dete. Volim da šetam ulicama i posmatram prolaznike, da sednem u omiljeni kafić i polako ispijam svoj omiljeni napitak, kafu. Da zamišljam i razmišljam kako ću ove godine ukrasiti kuću. Volim onaj osećaj kada cela uronim u ogroman šal iz kog mi samo oči vire :) Način na koji mi rukavice greju prste i dlanove, kao da svaki konac zna kakav položaj treba da zauzme kako bi cela ruka bila topla. Volim kako se deca raduju prvom snegu, kako uživaju u sankanju... Njihov iskren smeh je ono što ostavlja najjači utisak na mene.

Prija mi osećaj kada posle radnog dana i šetnje do kuće, uz obavezno razgledanje izloga, obučem najudobniju trenerku dva broja veću, ušuškam se na svoje mesto i uz knjigu ili omiljeni časopis raspustim misli. Kada obaveze mogu da sačekaju, pravim svoj raspored poslova... prija mi sve to vreme koje je samo moje i važi samo za mene.

Takođe volim i držanje za ruke sa mojim suprugom dok u šetnji gledamo našu devojčicu koliko je porasla :) Ipak je to vreme nezamenljivo! Ona tako brzo raste, da želim svaku sekundu samo za sebe i nju. Decmbar je mesec kada ćemo nas troje, zajedno, kititi jelku, našu kuću, kada biramo poklone. Decembar je mesec za neke nove početke, ili bar postavljanje novih početaka. Vreme muzike i igre. Vreme praštanja, jer sve što nije valjalo neka ostane u staroj godini, a u novoj sa sobom ponesite samo osmeh i dobro raspoloženje. Uz par pravih prijatelja i porodice koja vas voli i koja je uvek uz vas, osim osmeha i dobrog raspoloženja više vam ništa i ne treba. Neka vam ovaj decembar bude jedan od najboljih :) :*

 Da li i vi ovih dana pravite ''TO DO LIST'', stvari koje treba da uradite? Ja volim da pravim te liste. Služe mi kao neka vrsta podsetnika na ono što mi je bitno, što je prioritet. Držim se te liste, ali naravno da ne uspem da ispunim baš svaku stavku. ''TO DO LIST'' do kraja decembra glasi:

1. Na vreme kupiti novogodišnje i božične poklone za drage ljude.

2. Na vreme osmisliti dekoraciju za praznike.

3. Konačno skloniti letnje stvari i ustupiti mesto mekanim zimskim džemperima.

4. Završiti započetu knjigu :)

5. Osmisliti ''meni'' za novogodišnj noć.

6. Naučiti započetu oblast koja mi je neophodna.

7. Potruditi se da na poslovnom planu što više napredujem.

8. Početi sa učenjem portugalskog jezika (konačno) :)

9. Napraviti filmski maraton sa voljenom osobom.

10. Počastiti sebe za svaki uspeh.

11. Što više vremena provoditi sa svojom bebanom :*

12. Smejati se što više.

13. Više vremena provesti sa prijateljicama.

14. Uživati u zimskim čarolijama.

15. Nastaviti u ovom stilu i ovim tempom sa hrono ishranom.

16. Istrajati u svakom zadatku koliko je to moguće.

17. Izbaciti sve nepotrebno iz glave, fioka i iz života ;)

18. Plesati punooooo :)

19. Pisati što više o svemu i svačemu.

20. Naučiti neko novo jelo.

21. Slušati muziku glasnooooo

22. Puno se maziti i ljubiti :) :*

23. Nastaviti sa zumbom.

24. Stalno učiti nešto novo.

25. BITI ČOVEK !!!

 To je moja lista do kraja ove godine. Biću srećna ako i trećinu stvari uspem da uradim. Ono što je najbitnije to je sreća, a srećan čovek može sve. Ako sam srećna, srećni su i oni oko mene. Tada mnogo više volim, tolerantnija sam, smirenija... BUDIMO SREČNI I BUDIMO LJUDI !!! 

 Smisao mog života ima 2 godine i ne postoji ništa slađe na svetu od nje! Ima najslađi osmeh, najmekše lokne, najnežnije pojupce i najjače zagrljaje.Obožavam kako smišlja pesmice i izmišlja priča. Kako se igra sa lutkama, i kako ih oblači. Obožavam kako uživa dok joj pravim frizuru i sa kolikim entuzijazmom ona mamu ''češlja'' :) Volim svaki njen trapavi korak, svaku pogrešno izgovorenu reč. Volim kako peva i kako igra. Kako se satima gleda u ogledalo i smeje, onako dečije i nevino. Taj najnežniji glasić kada izgovori ''mama'' je melem i pesma za moje uši. Ona je moja oaza mira i ljubavi. Zavolela sam je od prvog trenutka, od one sekunde kada sam saznala da u meni raste jedan sasvim novi život. Sa najvećom ljubavlju i pažnjom birala sam svaki detalj za njenu sobu. Njenu odeću, igračke... jer sve je moralo biti savršeno za dolazak male princeze. Sada gledam kako moja princeza raste i uživam u njoj. Obožavam te najlepše i najkrupnije oči na svetu. Ona je moj mali kesten. Ona je moja zvezda, moje sunce, moja ljubav, moj život... ona je MOJE SVE ! Svemu je dala smisao. Ona je najveći razlog moje sreće. Ona je duša moje duše. Smisao mog života se zove MINA i pravi je mali zvrk :)

 Zašto volim nedelju? Nedelja je u potpunosti moj dan. Dan kada ne radim ništa osim što ugađam sebi. Duže leškarenje u krevetu. Oblačenje bez žurbe, ispijanje kafe u miru i bez gledanja na sat. I dan bez šminke. Dan kada uživam u toploj kupki i znam da ne moram da žurim. Dan kada poslovnu odeću ostavljam iza sebe, dan za trenerku. Dan gde štikle rado zamenjujem patikama. Dan za dobru knjigu u kojoj se bukvalno izgubim. Dan za druženje sa sestrama, sa drugaricama... Dan kada gledam omiljene filmove i serije. Dan kada se šetam bez žurbe. Dan kada se muzika glasnije sluša. Dan kada sve lepše miriše. Dan za odlazak na ručak sa voljenom osobom i popodnevna maženja. Dan kada sam odmornija, veselija... Nedelju volim jer je dan za sve

 O čemu žene najviše pričaju kada se sastanu? Odgovor je jednostavan, o svemu, svačemu i ni o čemu. Ako dobro razmislite svaki razgovor između dve ili više žena je konstruktivan. Nije važno da li se priča o modi, filmovima, dobroj knjizi, muzici, o tome šta je komšinica rekla, uradila... :) Kada smo kod ovog zadnjeg, ljudi ne vole kada kažemo da ogovaraju ili tračare, već je lepše za uho reći ''iznošenje činjenica'', ''prepričavanje''... Ma da.... Ali ajde, neka ima bude ;) Iz svog iskustva mogu reći da sa svojim prijateljicama ogovaram, tračarim, ''iznosim činjenice'', ''prepričavam''... i sve podjednako uživamo u tome. Ali ta vsta razgovora ne mora uvek da bude negativno obojena. Može se pričati o nekoj osobi u pozitivnom kontekstu. Na primer: '' Kako je moj komšija lep''..... hehehehe... Šalu na stranu. Svakako, volim da pohvalim ako je nešto za pohvalu i da osudim ako je za osudu. Da ne ispadne kako moje prijateljice i ja samo tračarimo, naši razgovori se razvijaju i u drugim smerovima i sferama. Volimo da popričamo o kvalitetnim knjigama i tako jedna drugoj preporučimo nešto za opuštanje i uživanje. Kada je reč o filmu uvek se kene od glavnog glumca :) U zavisnosti od toga da li ga neka od nas voli ili ne nastavlja se priča. Ona koja ga ne voli isključi se :) Prepričavamo kako je ''gospodin'' na filmu grlio dotičnu ''damu''. sa koliko nežnosti i topline. Komentarišemo intimne scene..... a onda došemo do toga da svaka na svoj način komentariše kako je ona shvatila i doživela film. Bude i puno smeha, i po koja ''razmena mišljenja'' :) Što se tiče muzike bitno nam je da je pevljiva i da ima neki smisao. Da ritam ponese i noge i srce. Uz kafu vodimo raznorazne razgovore, menjamo teme kao kanale na tv-u :) Puno se smejemo, uživamo i volimo naša druženja koja nam uvek donesu nešto novo, lepo i znak da smo i dalje zajedno, uvek tu jedna za drugu...

 Duže vreme nisam pisala zbog obaveza koje imam. Onda sam shvatila da su upravo te obaveze ono o čemu bih trebala da napišem jedan post. Imam supruga, devojčicu od 2 godine i od skoro radim na lokalnoj televiziji. Pored toga naravno imam i ostale obaveze koje bih mogla da svrstam pod ''kućne poslove''. Elem, rešila sam da pokažem i dokažem sebi, a i drugima da je uz dobru organizaciju i malu pomoć moguće postići mnogo toga u toku dana. Nakon ustajanja u 06h sledi neminovno sređivanje za posao, od tuširanja preko šminke i frizure. Dok sam na poslu od 07:30h do 12h (a nekada i duže), svekrva mi čuva ćerkicu (to je pomoć koju sam već pomenula). Na poslu imam različite zadatke koji su mi stvarno zanimljivi i sviđa mi se sve što radim. Posle povratka u toplo porodično gnezdo :) preuzimam brigu o svojoj mezimici i kući. Sledi igranje, pevanje omiljenih pesmica, naš zajednički obrok i priča pre spavanja. Kada zaspi imam neko vreme za sebe. Malo odmorim, pa krećem u akciju. Usisavanje, stavljanje sudova u mašinu, ili vađenje istih. Priprema ručka. Dok je ručak na šporetu preletim preko novina, društvenih mreža, mejla... sredim ako ima još nešto po kući... Onda dolazi period odmora. Sva sreća pa moja malena spava dugo preko dana (zato noću imamo muku dok zaspi :) ). Posle ručka dolazi obavezna kafica, koja se pijucka polako i sa uživanjem uz knjigu, a to je ovih dana ''DEVOJKA IZ BRUKLINA'' Gijoma Musoa (koga inače obožavam). Odmaram sve dok se malena ne probudi. Onda sve Jovo nanovo. Oblačenje, hranjenje, igranje, pevanje... Uživamo u svakom trenutku sa njom. Uveče ode do bake i deke, da se i oni poigraju sa njom. E to je vreme za supruga i mene :) u svakom smislu te reči. Prepustimo se :) Kada se vrati okupamo je i sa teškom mukom uspavamo. Kada napokon uspemo, ja završavam dodatne stvari koje mi trebaju sutradan za posao. Odgledam neki film ili seriju sa mužićem. Spremimo sve neophodno za posao i utonemo u san sa našom princezom. Onda alarm zvoni ponovo u 06h... i idemo sve iznova :)

 Ustajem u 08h.  Na brzinu nameštam krevet. Ulazim u kupatilo. U isto vreme se tuširam i perem zube (ubijam dve muve jednim udarcem ;) ). Izlazim, mažem mleko za telo brzinom munje. Oblačim kućnu haljinu, na brzaka pravim hrono sendvič i više gutam nego što žvaćem. Užurbano gledam na sat. Dobro je, ali ne smem da se opustim, mogu da zakasnim. Završavam doručak, i dok čekam da provri voda za kafu stavljam masku za lice i preparat za podočnjake. Ispijam kafu u abnormalnim gutljajima, pazeći da se ne umažem. Završavam sa kafom, skidam masku, stavljam hidrantnu kremu, korektor, hajlajter, puder, rumenilo, uokvirujem oči krejonom, stavljam rumenilo, maskaru i na kraju karmin. Gledam se u ogledalo zadovoljna onim što vidim. Opet bacam pogled na sat. E sad već moram da požurim. Parfem, dezodorans... oblačim se i žurim kod frizera. stižem u 10:15h. Sređuje mi moja Sneža kosu, da budem lepa :) Odatle pravac na razgovor za posao. U isto vreme imam i pozitivnu tremu i neko neobjašnjivo uzbuđenje. Zvonim na interfon, predstavljam se. Ulazim u kancelariju kod gospođe koja mi je zakazala razgovor. Veoma je prijatna. Priča mi sve što treba, ništa ne krije. Pitam je sve što me zanima, ona mi na svako pitanje bez imalo muke odgovara. Razgovor teče prijatno uz kaficu. Na kraju dođemo do zaključka da od sutra dolazim na posao Doduše to je posao koji prvo zahteva neku vrstu prakse i učenja samog posla kroz rad i posmatranje. Mojoj sreći nema kraja. Toliko sam ponosna na sebe da mi se osmeh ne skida sa lica :) Sutra je novi dan, koji će biti, nadam se, podjednako lep i zanimljiv kao i ovaj... :)

  Pitala sam supruga da mi kaže par reči koje bi mi pomogle u pisanju novog teksta, u nedostatku inspiracije :) Naveo je sledeće reči i to ovim redom: fudbal, porodica, ljubav i krevet... hahahahahaha... Razmišljala sam u sledećem smeru. Fudbal je sport. Porodica i ljubav mi nekako idu zajedno, to smo mi. Krevet i ljubav mi takođe idu zajedno... fudbal +porodica +ljubav + krevet: mene ne navelo na VOĐENJE LJUBAVI ili kako bi mnogi rekli tabu tema SEX. Ja ću u daljem tekstu ipak pisati VOĐENJE LJUBAVI :D  Elem, nebitno da li ste u vezi, neobaveznoj vezi, solo, u braku... ova stavka je bitna u životu svakog čoveka, morate priznati. Ako ste u vezi ili neobaveznoj vezi partneru se morate dokazati i pokazati i to je lako jer se još uvek upoznajete. Kada ste solo još je lakše. Možete voditi ljubav sa nekim i ako vam se ne svidi više se nikada ne morate videti. E u braku je to malo komplikovanije. Par je već dugo zajedno. Sve su prošli, skoro sve su probali... i šta sada? Sada je došlo vreme da se oba partnera potrude. Od romantike do perverzije. Da se stvori odgovarajuća atmosfera... da se potrude jedno oko drugog, jer u braku ljubav morate negovati mnogo više nego ranije. Morate partneru davati razloge da bude uz vas i u najtežim i u najlepšim trenucima. Morate partnera ubediti da vas svakoga dana želi sve više. Evo par saveta za sve dame: vodite računa o sebi, kako o ličnoj higijeni (koja je nezaobilazna), tako i o svom fizičkom izgledu. Nemojte se zapustiti. Budite lepe za svog muškarca. Odite do frizera, sredite nokte, kupite neko extra sexy donje rublje... mirišite izazovno (parfem ne mora da bud skup da bi lepo mirisao). Maštajte... pretvorite maštu u stvarnost. Nabacite osmeh na lice, to je najskuplji i najlepši nakit. Upalite par mirišljavih svećica, prigušite svetlo... i izgužvajte tu savršeno ispeglanu posteljinu sa svojim muškarcem ;)

  Ova godina donela mi je mnogo lepih događaja. Moja devojčica je proslavila drugi rođendan. Moja sestra se udala (svi smo jedva čekali :) ). Postala sam tetka još jednoj preslatkoj princezi. Ali ove godine sam unela i neke novine u svoj život. Posle porođaja sam se mnogo ugojila, bila sam neprepoznatljiva. Onda sam od prijateljica (neizmerno joj hvala) čula sa HRONO ISHRANU. U početku sam bila skeptična, ali sam uspela da za 4 meseca skinem 15 kilograma i da liniju dovedem do savršenstva. Krenula sam na zumbu, gde sam upoznala dosta zanimljivih žena. Zahvaljujući hrono ishrani, počela sam da kuvam :) U ovoj godini takođe počela sam da praktikujem jednu korisnu stvar, a to je da se trudim da stalno naučim po nešto novo. Ove godine sam počela i sa ovim pisanjem, zadovoljna sam i hvala svima koji čitaju moje tekstove. Proslavila sam sa suprugom četiri godine braka :* Takođe sam sebe naterala da neke loše osobine smanjim na minimum, što je bilo veomaaa teškooo... Sve u svemu ova godina je bila lepa. Ako se potrudimo svaka sledeća nam može biti lepša, ispunjenija, veselija... Jer samo od nas zavisi kako će nam započeti dan, od tog dana zavisi čitava nedelja, od te nedelje ceo mesec, a od tog meseca cela jedna godina. Ja sam odlučila da mi dan započne osmehom, da se on protegne kroz čitavu nedelju, da mi ta nedelja ulepša ceo mesec, a taj mesec da mi celu godinu učini srećnom, lepom i vrednom sećanja. Želim da mi ta sećanja u kasnijim godinama izmame osmeh na lice, zato sam ja odlučila i biram da budem srećna, da se smejem, da volim, da budem voljena... Ova godina mi je sve to omogućila :)

  Ako volite dobru knjigu, dobar film, muziku i još svašta nešto možda vam ovaj tekst pomogne :) KNJIGE koje bih preporučila su: '' Spletkarenje sa sopstvenom dušom'' i '' Kao da se ništa nije dogodilo'' Marija Jovanović. Obe knjige su starijeg datuma, ali su prožete onim tananim osećanjima ljubavi, nežnosti, dobrote i snagom koja dolazi nakon izdaje; zatim SVE KNJIGE GIJOMA MUSOA, francuskog pisca. Knjige su mu neverovatan spoj trilera i ljubavnih tema; ''Santa Marija Della Salute'' Isidora Bjelica, nešto novo i drugačije; ''Tvrđava'' Meša Selimović, divna, dirljiva i poučna knjiga. Što se tiče FILMOVA tu spadaju oni koje bih ja mogla da gledam iznova i iznova: Prljavi ples, lagana ljubavna priča o igranju; Prohujalo sa vihorom, mislim da je svaki komentar suvišan; Bulevar Revolucije, zato što je to moj omiljeni film :); Veliki Getsbi, odlična ekranizacija vrhunskog književnog dela; Mama Mia, savršen mjuzikl sa puno pesme i smeha. MUZIKA: obavezan Balašević, zbog balada koje zvuče tako iskreno i istinito da me svaki put pogode; Crvena Jabuka--Hitovi; Merlin, zbog svega. POZORIŠTE: ''Kontejner sa 5 zvezdica'', smešan osvrt na život 90-ih i naravno moj omiljeni glumac :). HRANA: Hrono ishrana, pored toga što je jako zdrava pomaže i u mršavljenju. Lično sam se uverila i za 5 meseci sam sknula 14kg (o tome ću opširnije pisati u nekom od sledećih tekstova).Kao MESTO ZA IZLAZAK preporučila bih vam vašu gradsku biblioteku i obližnji park :) I na kraju drage moje VREME SAMO ZA VAS: Obavezna masaža, depilacija, hidracija lica u važem omiljenom kozmetičkom salonu ili u kućnoj radinosti i poseta frizeru. Drago mi je ako sam vam pomogla i ako sam vam dala neku ideju. Do skorog pisanja :*

  U ovom mesecu, novembru, dajte sebi i svom životu nov početak. Započnite novu knjigu, novo poglavlje u vašem životu, proširite vidike... Odbacite sve ono neupotrebljivo i staro, sve ono što vam samo oduzima vreme i na šta se samo spotičete. Napravite mesta novim stvarima u vašem životu. Novim poznanstvima. Budite hrabri, proširite vidike. Odgledajte baš onaj film koji svi kritikuju, možda iznenadite sebe, možda se vama baš svidi. Počnite da gledate neku seriju samo zarad ličnog opuštanja. Pojedite taj kolač iz čistog hedonizma. Slušajte muziku glasno i glasno pevajte... iz sveg glasa... Idite kuda vas noge nose. Grlite drage ljude... Ljubite se dugo... Mazite se često... Obucite prvo što vam padne pod ruku i istrčite napolje. Dan je divan jer ste i vi u njemu. Iskoristite ga do kraja. Dajte mu novi smisao, novo značenje... Trčite po opalom lišću kao kada ste bili dete, smejte se glasno i od srca baš kao kada ste bili dete. Pustite da to dete u vama prevlada, jer upravo je to novi početak! Volite sebe. Uzmite dan samo za sebe. Ispijajte kafu pola sata, surfujući internetom, slušajući muziku. Provedite ceo dan u pidžami i čitajte knjigu. Uronite u to novo carstvo, u tu zemlju čuda. Budite glavna junakinja vašeg života. Poklonite sebi sebe...

  Da li i vi imate tu jednu drugaricu još iz detinjstva i ma koliko ljudi prođu kroz vaš život i izađu iz njega TA jedna drugarica uvek ostaje u njemu, uvek je tu? To je ono pravo i iskreno prijateljstvo. Ja sam srećna jer imam takvu drugaricu. Julija i ja smo rođene i odrastale u istoj ulici. Još kao male igrale smo se, sa ostalom decom naravno. Ona je oduvek bila slatka, sa svetlom, uvek dugom kosom, prćastim nosićem... bilo je to bezbrižno vreme. To druženje se produžilo i trajalo tokom cele osnovne škole, ali u srednjoj se nekako prekida. Različite škole, različita društva... Onda nas je ono nesrećno bombardovanje ponovo spojilo. Postale smo bliskije nego ikada. Obožavala sam naše kafenisanje, trač partije... zaljubljivanja, odljubljivanja... Bukvalno smo bile zajedno od trenutka kada se probudimo, pa sve dok ne krenemo na spavanje. Lude žurke, ludi izlasci... sve smo to zajedno prošle.Male tajne, velike tajne... Onda nas je jedna situacija potpuno razdvojila. Nismo pričale punih sedam godina. Ne znam da li sam zbog toga više bila ljuta na nju ili na sebe. Za tih sedam godina svašta se izdešavalo, ali nismo bile jedna pored druge. Tako je valjda moralo biti.Onda dolazi doček 2008.godine. Tu se sve menja, Bogu hvala. Trenutak koji mi je ulepšao celo veče je onda kada smo jedna drugoj čestitale Novu godinu. Sele smo i pričale o svemu i svačemu. I dan danas pamtim Jucine reči: '' Mogle smo nikada da se ne pomirimo. I da se udamo, a da ne odemo jedna kod druge na svadbu. Da dobijemo bebe i da ti ne vidiš moju, a ni ja tvoju. Da se naša deca nikada ne upoznaju''. Te reči mi i dan danas lede krv u žilama. I dok ih ispisujem ruke mi se naježe. U tim rečima ima toliko istine da me ona zapravo boli. Tim rečima mi je rekla sve... Iz tih reči sam pročitala mnogo... da me voli, da nas obe krivi zbog tvrdoglavosti, detinjastog ponašanja, da je bila tužna... Ali hvala Bogu ništa od toga se nije ostvarilo. Nas dve smo nastavile tamo gde smo stale. Nikada nismo pričale o tim ružnim danima. Postale smo jače i sada niko nije mogao da nas razdvoji. Ponovo smo bile Seka Juca i Seka Doli :) Bila je u pravu. Obe smo se udale, ali bile smo jedna drugoj na svadbi i igrale do iznemoglosti. I obe smo dobile prekrasne devojčice koje su se upoznale i koje se igraju :) Zbog svega toga i zbog onog što tek dolazi ona će uvek biti moja Seka Juca i uvek će imati posebno mesto u mom životu. Imam još jednu želju, a to je da naše ćerkice budu prijateljice kao nas dve (možda malo pametnije :)  ). Da i one jednoga dana budu Seka Lena i Seka Mina. Za moju Seka Jucu koju puno volim i ona to zna :* :* :* P.S. Ona me je upoznala sa sadašnjim suprugom i neizmerno joj hvala :)

 Moja prva prava i najveća ljubav je moj sadašnji suprug. Počeli smo da se zabavljamo jako mladi. Iskreno ja nisam verovala da ta ljubav može da opstane, prvenstveno jer je on studirao u drugom gradu. Ali sledeće godine pridružila sam mu se i tu počinje moja, njegova, NAŠA bajka :) Upoznali smo se 2000.godine preko zajedničke drugarice. Kada sam ga upoznala nisam imala baš najlepše mišljenje o njemu, mislila sam da je strašno uobražen. Vremenom shvatila sam da nisam u pravu i nas dvoje smo postali najbolji prijatelji. Nismo se odvajali i bilo nam je prelepo, druženje je bil fantastično. Međutim, ne znam ni ja sama kako, rodila se neka druga vrsta ljubavi, nešto jače... bili smo i prijatelji a u isto vreme smo oboje osećali da ima još nešto. Ljubav+Prijateljstvo : DOBITNA KOMBINACIJA! Uz njega sam se osećala (i dan danas se tako osećam) kao princeza. U vezi smo bili 11 godina, a u braku smo 4 godine. Što nas dovodi do cifre od 15 godina zajedničkog života, 15 godina velike ljubavi iz koje se rodila jedna prelepa princezica koju oboje volimo najviše na svetu. Njegovi poljupci i dan danas čine da mi telom prostruje žmarci, zbog njega još uvek osećam ''leptiriće'' u stomaku :) I volim ga do bola i nazad. On je ceo moj svet, on je najbolji muž, najbolji ljubavnik, najbolji prijatelj.... i najbolji tata našoj mezimici. Da se rodim još 100 puta, da proživim još 100 različitih života u svakom bih izabrala njega za sebe, jer bez njega ja nisam ja. On je tu da me nasmeje, da me uteši, da me prodrma... da me voli, ljubi, mazi... MI smo tim koji pobeđuje! Do neba, kada se probuši nebo, i nazad.... Volim ga najviše na svetu od svih svetova na svetu :*

  Mmm... obožavam moje male rituale :) Oni mi dan ispune nekom posebnom svežinom. Budem spokojnija, odmornija, poletnija... Pa da krenemo... Jedan od omiljenih rituala mi je, kao i većini ljudi, ispijanje kafe. Nije bitno da li je jutarnja ili popodnevna, turska ili nes. Ja je jednostavno pijem sa uživanjem. Uz ovaj dodam još jedan ritual i spojim lepo i korisno. Uz ispijanje kafe ide obavezno čitanje knjige ili mog omiljenog časopisa Lepota i Zdravlje. Dok pijuckam gorku kafu očima i rukama kao mahnita prelećem po stranicama knjige ili časopisa. Beležim sve ono što mi se sviđa i ono što planiram da primenim. I tako taj ritual mi da energiju i osmeh na lice. Sledeći ritual koji bih izdvojila je nega.... da, upravo tako. Opuštam se uz razne maske za lice, na oči kolutove krastavca ili krompira, pakovanje na kosu i tako utonem u mirise i boje uz obaveznu muziku. Ritual koji me ispuni onim dečijim osmesima jesu ''trač partije'' sa sestrama ili drugaricama. Neko će ovo osuditi, ali to su sve foliranti. Ne postoje osobe koje ne tračare, da ne kažem ogovaraju. To mogu biti i puka prepričavanja nekih događaja, ali svodi se na isto. Svi tračarimo i uživamo u tome, hteli to da priznamo ili ne :) I onaj obavezan ritual jednom nedeljno, masaža u kozmetičkom salonu gde uživam do neba i nazad. Imam ih još puno, ali o njima drugom prilikom. Do tada uživajte u svojim ritualima i negujte ih, jer oni su vaš vetar u leđa, vreme koje imate samo za sebe :*

 Obožavam da čitam. Zato sam prvenstveno i upisala srpski jezik i književnost. Pročitala sam baš, baš puno knjiga, ali jedna kojoj mogu da se iznova i iznova vraćam jeste ''Ana Karenjina'' L.Tolstoja i to najviše zbog glavnog ženskog lika. Ana Karenjina... Oduševila me je svojom snagom i slabošću u isto vreme. Dovoljno velika i jaka da se odupre braku bez ljubavi i poleti u zagrljaj čoveku koga voli, a opet tako slaba na jednog ''malog čoveka'' koji ju je kupio za ceo život, koji je njen ceo život, njen sin. Borba između otići ili ostati je najteža. Ima milion i za i protiv razloga i za obe stavke. Ana, majka, žena, ljubavnica, sestra, prijateljica... Opisana kao izvor lepote i dobrote ne možete a da je ne volite, makar da joj se divite zbog izuzetne hrabrosti jer je odlučila da uzme život u svoje ruke. Ta divna dama koju svi muškarci potajno žele, a žene joj zbog toga nisu blagonaklone, izaziva pažnju svih. Onog trenutka kada ostavlja svoj stari život, daleko od svoje najveće radosti svog sina, i odlazi svom voljenom za nju je u isto vreme i najbolniji i najsrećniji trenutak. Jer ostaviti deo sebe nije lako, ali je napokon mogla da uživa u ljubavi. Stalno se pitam da li bi bila srećnija da nije upoznali čari ljubavi drugog muškarca? Kako bi njen život izgledao da se nije bacila pod voz, da je ostala sa Vronskim? A onda pomislim da su ta pitanja suvišna, jer ONA je ONA baš zbog te sudbine, baš zbog te ljubavi. Ljubav koja je toliko jaka, kojoj ne može da se odupre i zbog koje ide u smrt. Ana Karenjina, tragičan junak u potrazi za srećom, onom iskonskom. Iako nije dugo trajala makar je osetila sve ono što joj je falilo i sve za čime je u životu žudela. Ona tako jaka i slaba, tako nežna i hrabra... oličenje lepote... Ana Karenjina.

 Znam da je svakom čoveku majka najbitnija figura u životu i da je svakom njegova majka najbolja, ali moja je zaista posebna. Ona nije samo majka, ona je i moj najbolji prijatelj, neko ko je uvek tu za mene. Ona radi ono što ni jedna majka ne bi radila (u to sam sigurna). Evo situacije koja nije meni na čast, ali je dokaz koliko je VELIKI ČOVEK MOJA MAJKA. Naime, moja bebica od mesec dana morala je da leži u bolnicu. Verovali ili ne, pošto ja bukvalno imam fobiju od te ustanove, moja mama je bila sa mojom devojčicom u bolnici sedam dana umesto mene. Radila je sve što je bilo potrebno, nije spavala, brinula se i za moju bebu i za mene, ali nikada to nije ni rekla ni pokazala. Osmehivala se i govorila ''I to će proći''. Znala sam da joj je teško u svakom smislu i fizički i psihički, ali ona je to negirala. Njen odgovor jr bio '' Meni za vas dve ništa nije teško''. Ona je žena koja može da izdrži sve. ONA JE MOJA MAMA! Uvek je uz mene. I kada je lepo. Na dan mog venčanja bila je u isto vreme i najveselija i najponosnija majka na svetu. Kada sam rodila moju devojčicu njenoj sreći nije bilo kraja. Godinu dana mi je bezuslovno pomagala oko bebe i danju i noću. Nikada neću moći u potpunosti da joj se odužim za sve ono što je učinila za mene i to još uvek čini. Volim je nenormalno mnogo, ona je moj oslonac, moja vodilja i neko ko će uvek imati posebno mesto u mom srcu i životu. Najboljoj mami na svetu :*