Doli Style

 Moja prva prava i najveća ljubav je moj sadašnji suprug. Počeli smo da se zabavljamo jako mladi. Iskreno ja nisam verovala da ta ljubav može da opstane, prvenstveno jer je on studirao u drugom gradu. Ali sledeće godine pridružila sam mu se i tu počinje moja, njegova, NAŠA bajka :) Upoznali smo se 2000.godine preko zajedničke drugarice. Kada sam ga upoznala nisam imala baš najlepše mišljenje o njemu, mislila sam da je strašno uobražen. Vremenom shvatila sam da nisam u pravu i nas dvoje smo postali najbolji prijatelji. Nismo se odvajali i bilo nam je prelepo, druženje je bil fantastično. Međutim, ne znam ni ja sama kako, rodila se neka druga vrsta ljubavi, nešto jače... bili smo i prijatelji a u isto vreme smo oboje osećali da ima još nešto. Ljubav+Prijateljstvo : DOBITNA KOMBINACIJA! Uz njega sam se osećala (i dan danas se tako osećam) kao princeza. U vezi smo bili 11 godina, a u braku smo 4 godine. Što nas dovodi do cifre od 15 godina zajedničkog života, 15 godina velike ljubavi iz koje se rodila jedna prelepa princezica koju oboje volimo najviše na svetu. Njegovi poljupci i dan danas čine da mi telom prostruje žmarci, zbog njega još uvek osećam ''leptiriće'' u stomaku :) I volim ga do bola i nazad. On je ceo moj svet, on je najbolji muž, najbolji ljubavnik, najbolji prijatelj.... i najbolji tata našoj mezimici. Da se rodim još 100 puta, da proživim još 100 različitih života u svakom bih izabrala njega za sebe, jer bez njega ja nisam ja. On je tu da me nasmeje, da me uteši, da me prodrma... da me voli, ljubi, mazi... MI smo tim koji pobeđuje! Do neba, kada se probuši nebo, i nazad.... Volim ga najviše na svetu od svih svetova na svetu :*

  Mmm... obožavam moje male rituale :) Oni mi dan ispune nekom posebnom svežinom. Budem spokojnija, odmornija, poletnija... Pa da krenemo... Jedan od omiljenih rituala mi je, kao i većini ljudi, ispijanje kafe. Nije bitno da li je jutarnja ili popodnevna, turska ili nes. Ja je jednostavno pijem sa uživanjem. Uz ovaj dodam još jedan ritual i spojim lepo i korisno. Uz ispijanje kafe ide obavezno čitanje knjige ili mog omiljenog časopisa Lepota i Zdravlje. Dok pijuckam gorku kafu očima i rukama kao mahnita prelećem po stranicama knjige ili časopisa. Beležim sve ono što mi se sviđa i ono što planiram da primenim. I tako taj ritual mi da energiju i osmeh na lice. Sledeći ritual koji bih izdvojila je nega.... da, upravo tako. Opuštam se uz razne maske za lice, na oči kolutove krastavca ili krompira, pakovanje na kosu i tako utonem u mirise i boje uz obaveznu muziku. Ritual koji me ispuni onim dečijim osmesima jesu ''trač partije'' sa sestrama ili drugaricama. Neko će ovo osuditi, ali to su sve foliranti. Ne postoje osobe koje ne tračare, da ne kažem ogovaraju. To mogu biti i puka prepričavanja nekih događaja, ali svodi se na isto. Svi tračarimo i uživamo u tome, hteli to da priznamo ili ne :) I onaj obavezan ritual jednom nedeljno, masaža u kozmetičkom salonu gde uživam do neba i nazad. Imam ih još puno, ali o njima drugom prilikom. Do tada uživajte u svojim ritualima i negujte ih, jer oni su vaš vetar u leđa, vreme koje imate samo za sebe :*

 Obožavam da čitam. Zato sam prvenstveno i upisala srpski jezik i književnost. Pročitala sam baš, baš puno knjiga, ali jedna kojoj mogu da se iznova i iznova vraćam jeste ''Ana Karenjina'' L.Tolstoja i to najviše zbog glavnog ženskog lika. Ana Karenjina... Oduševila me je svojom snagom i slabošću u isto vreme. Dovoljno velika i jaka da se odupre braku bez ljubavi i poleti u zagrljaj čoveku koga voli, a opet tako slaba na jednog ''malog čoveka'' koji ju je kupio za ceo život, koji je njen ceo život, njen sin. Borba između otići ili ostati je najteža. Ima milion i za i protiv razloga i za obe stavke. Ana, majka, žena, ljubavnica, sestra, prijateljica... Opisana kao izvor lepote i dobrote ne možete a da je ne volite, makar da joj se divite zbog izuzetne hrabrosti jer je odlučila da uzme život u svoje ruke. Ta divna dama koju svi muškarci potajno žele, a žene joj zbog toga nisu blagonaklone, izaziva pažnju svih. Onog trenutka kada ostavlja svoj stari život, daleko od svoje najveće radosti svog sina, i odlazi svom voljenom za nju je u isto vreme i najbolniji i najsrećniji trenutak. Jer ostaviti deo sebe nije lako, ali je napokon mogla da uživa u ljubavi. Stalno se pitam da li bi bila srećnija da nije upoznali čari ljubavi drugog muškarca? Kako bi njen život izgledao da se nije bacila pod voz, da je ostala sa Vronskim? A onda pomislim da su ta pitanja suvišna, jer ONA je ONA baš zbog te sudbine, baš zbog te ljubavi. Ljubav koja je toliko jaka, kojoj ne može da se odupre i zbog koje ide u smrt. Ana Karenjina, tragičan junak u potrazi za srećom, onom iskonskom. Iako nije dugo trajala makar je osetila sve ono što joj je falilo i sve za čime je u životu žudela. Ona tako jaka i slaba, tako nežna i hrabra... oličenje lepote... Ana Karenjina.

 Znam da je svakom čoveku majka najbitnija figura u životu i da je svakom njegova majka najbolja, ali moja je zaista posebna. Ona nije samo majka, ona je i moj najbolji prijatelj, neko ko je uvek tu za mene. Ona radi ono što ni jedna majka ne bi radila (u to sam sigurna). Evo situacije koja nije meni na čast, ali je dokaz koliko je VELIKI ČOVEK MOJA MAJKA. Naime, moja bebica od mesec dana morala je da leži u bolnicu. Verovali ili ne, pošto ja bukvalno imam fobiju od te ustanove, moja mama je bila sa mojom devojčicom u bolnici sedam dana umesto mene. Radila je sve što je bilo potrebno, nije spavala, brinula se i za moju bebu i za mene, ali nikada to nije ni rekla ni pokazala. Osmehivala se i govorila ''I to će proći''. Znala sam da joj je teško u svakom smislu i fizički i psihički, ali ona je to negirala. Njen odgovor jr bio '' Meni za vas dve ništa nije teško''. Ona je žena koja može da izdrži sve. ONA JE MOJA MAMA! Uvek je uz mene. I kada je lepo. Na dan mog venčanja bila je u isto vreme i najveselija i najponosnija majka na svetu. Kada sam rodila moju devojčicu njenoj sreći nije bilo kraja. Godinu dana mi je bezuslovno pomagala oko bebe i danju i noću. Nikada neću moći u potpunosti da joj se odužim za sve ono što je učinila za mene i to još uvek čini. Volim je nenormalno mnogo, ona je moj oslonac, moja vodilja i neko ko će uvek imati posebno mesto u mom srcu i životu. Najboljoj mami na svetu :*

 Ovih dana često nailazim na izazove na društvenim mrežama i inspirisana time rešila sam da sebi postavim nekoliko izazova. Kao i većina stanovnika ove naše lepe Srbije, psujem, (psssttt... ), prvi izazov je NE PSOVATI MAKAR DVA DANA U TOKU JEDNE NEDELJE. Biće to prilično teško :) Drugi izazov je da se NE NERVIRAM MAKAR TRI DANA U TOKU JEDNE NEDELJE. Treći izazov NAUČITI ONO ŠTO SEBI ZADAM. Četvrti izazov NAĆI VREMENA ZA SEBE I UŽIVATI U DOBROJ KNJIZI, MUZICI, FILMU... Peti izazov KONAČNO NASTAVITI SA TRENINZIMA ZUMBE. Šesti izazov VOLETI VIŠE, LJUTITI SE MANJE. Sedmi izazov NAUČITI NEŠTO NOVO SVAKOGA DANA. Osmi izazov NAĆI VREMENA I MAKAR DVA PUTA U TOKU JEDNE NEDELJE IZAĆI ILI SE NAĆI SA PRIJATELJIMA. Deveti izazov ISTRAJATI U OVOM PISANJU. Deseti izazov POBEDETI SEBE I IZVRŠITI OVE IZAZOVE. Neka mi je sa srećom :)

Ovako... ono što je svojstveno svakoj ženi jeste da želi i voli da izgleda lepo, za sebe, za svog muškarca, za prijatelje, roditelje, decu.... za ljude uopšte. Ja OBOŽAVAM da se, kako to naš narod kaže, ''lickam'' :) Verujte mi sama ne umem da se isfeniram. Dva do tri puta nedeljno uživam u frizerskom salonu. Ali ono što ima posebnu draž je odlazak u (kako ja volim da kažem MOJ) kozmetički salon Beauty Angel (iako nije stvarno moj). Vlasnica je jedna predivna žena Jasmina Vesić. U salonu rade dve sestre bliznakinje koje obožavam, do neba i nazad, Danijela i Seka Sladović. Elem, ono što volim, poredtoga što me srede tip top ;) jesu naši razgovori. Nekada su oni i ozbiljni, ali u većini slučajeva pričamo i repričavamo sve i svašta uz kaficu i tu su obaveze salve smeha :) :) :) Biti u tako prijatnom okruženju gde vreme proleti za tren, stvarno mi ulepša dan. Od njih izađem i lepša i veselija :* Hvala im za sve :)

Ako možete sebe da zamislite bez neke osobe, ako vam to ne predstavlja problem, zašto je onda još uvek držite uz sebe? Zašto je vezujete tim nevidljivim lancima? ''Vetar se vezat ne može'' kaže pesma. Ako taj vetar nosi vašu sreću u pogrešnom smeru, ako mrsi vašu dušu na pogrešan način, ako hladi vaše srce... zašto jurite za njim? Zašto jednostavno ne pustite da taj vetar nosi neko drugo lišće, u nekom drugom gradu? Nije stvoren da bude vaš. A vaš vetar, onaj pravi koji će vas podići do neba, kada naiđe lako ćete da poznati. Nežno će vas pomilovati po licu, pustiće neku lepu muziku vašim ušima, uvućiće vam se u kosu i tu će zaspati. Taj vetar čuvajte i nikada ga ne puštajte. Za tim vetrom trčite... jer to je vaš vetar, a vi ste njegovo lišće 

Negujmo svoja osećanja jer ona su ono što nas pokreće. Ona su naše gorivo. Osećanja su tu da nas sete šta nam je važno, kome smo potrebni i ko je nama potreban. U životu je sve lakše uz osmeh, ali taj osmeh treba neko da nam izmami na lice. Osećanja su ta da nas sete ko smo bili juče, ko smo danas i ko ćemo biti sutra.

  Svakom čoveku su potrebni prijatelji da budu tu u dobru i u zlu. Želela bih sa vama da podelim lepu priču o prijateljstvima koja traju više od decenije. Dve ženske osobe koje su veoma bitne i koje zauzimaju posebno mesto u mom srcu i mom životu su moja kuma Ivana i moja najbolja drugarica Vesna. Spojio nas je fakultet :) Ali nije baš sve bilo tako slatko u početku... Ovako počinje naša priča... Sa Vesnom sam relativno brzo našla zajednički jezik, možda zato što smo manje više slične. Posle par ispijenih kafa volela sam sa njom da provodim vreme. Malo po malo prirasla mi je srcu. Volim njene šale, naše priče do kasno u noć, naše male slatke tajne, a i one velike. Vesna je osoba kojoj mogu da poverim sve, koja je uvek tu. Osoba koja mi je na dan mog venčanja oblačila venčanicu i bila u svakoj kriznoj situaciji u mom životu. Takav prijatelj se retko nalazi. Ivana i ja smo dva sveta :) Možda je zato i nisam baš volela (u početku). Mislila sam da je jedna od onih klasičnih štreberki i užasno me je nerviralo što sve zna hehehe... Vremenom smo se zbližile i zahvalna sam UNIVERZUMU na tome. Postala je moja uzdanica, moja desna ruka, osoba koja pomaže bez pitanja... neko kome bezuslovno verujem. Ivana je na dan mog venčanja stajala pored mene, moja PONOSNA KUMA! U veselju smo zajedno, kada je teško tu smo... Njih dve ne bih menjala ni za šta na svetu. Volim ih do neba i nazad i one to znaju. Hvala im za bezgraničnu ljubav i podršku koju mi daju. VOLIM VAS !!! :*

Svako od nas upadne u neko stanje apatije, melanholije, učaure se u neku rutinu.... I ja sam jedna od tih. Dođu mi dani kada nisam ni za šta. Kada samoj sebi smetam. Ali to sam uspela da prevaziđem.
 U jednoj od takvih situacija uhvatim sebe kako čitam sledeće neslove : '' Kako savršeno namazati lak u 12 koraka'', '' Kako u 5 koraka do čiste kuće'', ''Tri trika za savršeno isfeniranu kosu''... Da se razumemo ja u te stvari ne verujem. Lak ne mogu da namažem ni u 112 koraka, kosu ne mogu da isfeniram ni uz pomoć 333 trika (zato i jesam svakodnevni inventar u kozmetičkom i frizerskom salonu) :) Da se ne lažemo ni kuću ne mogu da sredim u 5 koraka. Zato neću pisati o takvim stvarima. Želim samo da kažem da dok čitam te naslove i tekstove osećam se opuštenije, rasterećenije... daju mi neku dozu optimizma i pozitive.
 Ja sam te korake počela bukvalno da primenjujem. Reimo, kažem sebi da u 12 koraka, što u prevodu znači za 12 dana, moram da završim datu stvar. Meni je potrebno puno koraka--vremena da se pokrenem i da uradim ono što želim, a najveći neprijatelj mi je strah od neuspeha.
  Tako sam pre više od 4 meseca počela sa hrono ishranom i uspela. Rekla sam sebi da moram da se aktiviram, i krenula sam na zumbu. I ovo pisanje mi je jeedan id nejvećih strahova, a ujedno i najveća ljubav. Rekla sam sebi, pisaćeš i tačka, pa šta bude neka bude, neka prođe kako prođe. I tako shvatim da su ti koraci moja snaga i moj pokretač. Svakome od nas je potreban određen broj koraka... ne nosim svi isti broj cipela... nekome će trebati manji broj, nekome veći. Bitno je to da istrajemo u svojoj zamisli i želji. Do sledećeg pisanja brojimo korake do sebe i do sreće... :)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.